Prva vožnja: Toyota Prius III

Deca će uskoro morati igru automobilčićima da prilagode razvoju auto industrije. Više neće biti prihvatljivo gurati igračke po podu i imitirati BRRRMM BRRRMM zvuke motora. U najboljem slučaju moći će da se čuje ŠŠŠ ŠŠŠ ŠŠŠ ŠŠŠ.

Tekst: Nemanja Pantelić
Foto: Nemanja Pantelić, Toyota

„A zašto sada treba da ćutim dok se igram?“ upitaće vas vaše dete.

„Zato što sam ti kupio maketicu hibridnog auta. On ne ide samo na benzin već koristi i elektro motor. Tada se auto ne čuje dok ide. Struja se nalazi u bateriji a baterija iza zadnjeg sedišta. Auto sam puni bateriju, a uskoro će postojati i modeli koji se kablom mogu uključiti u struju, kao mobilni telefon, i tako dopuniti strujom.“

„A zašto na struju? Zašto ne kao naš auto?“ biće sledeće pitanje.

„Paaa....“

Objasniti detetu da naša planeta polako ostaje bez goriva nije lak zadatak ni za jednog roditelja. Ne kažem to zato što dete ne može da sagleda čitavu problematiku očuvanja čovekove sredine i iscrpljivanja fosilnih resursa. To kažem jer su roditelji ti koji prvi moraju da shvate situaciju i da svojim primerom pokažu deci kako treba razmišljati.

Ne treba sada da ustanemo od kompjutera, pojurimo u automobilske salone i da pokupujemo hibridne Toyote i Honde, ali od nečega se mora poći.

Novi Prius ostao je skoro istih dimenzija kao prethodni model. Izgleda dosta bolje, ipak.

Koliko sam puta samo video roditelje kako bacaju opušak upravo popušene cigarete kroz otvoren prozor automobila dok je dete unutra. Često imamo istu situaciju ali sa izbacivanjem druge vrste smeća.

Kako odlažemo smeće? Da li recikliramo plastičnu ambalažu? Kakve sijalice koristimo u domaćinstvu i da li gasimo svetlo kada izađemo iz prostorije? Ovo su najjednostavniji primeri na koje svako od nas može da obrati pažnju.

Zatim bi, posle nas, na scenu trebalo da stupi naša Vlada koja svojim merama mora motivisati građane da se ponašaju ekološki svesno.

Ukoliko možete i želite da kupite hibridno vozilo u Srbiji, prilikom registracije morate da platite i ekološku taksu. Najpovoljnije kasko osiguranje za Toyotu Prius košta oko 1000 evra na godišnjem nivou. Nema popusta za putarine, nema besplatnog parkiranja u gradskim zonama. Kao što sam ranije napisao u nekom tekstu, u 21. veku kod nas nije lako čuvati prirodu.

Oliver Dulić, ministar ekologije i prostornog planiranja upoznaje se sa Toyotom Prius tokom udružene akcije B92, Toyote i WWFa u septembru 2008. godine

Da ste se recimo rodili u Italiji imali biste olakšice pri kupovini Toyote Prius u visini od 3 500 Evra, u Belgiji 4 350 Evra, dok bi vam u Holandiji ostalo čak 6 800 Evra u džepu prilikom kupovine.

Irska je takođe ekstreman primer jer tamo vlasnik ekološkog vozila kroz povraćaj poreza dobije 25% tržišne vrednosti auta nazad.

Promocija treće generacije Priusa za ekipu novinara iz Srbije održana je krajem juna u Švedskoj. Jedan od glavnih razloga za izbor ove lokacije je podatak da na 1000 stanovnika Stokholma imamo 6 registrovanih Priusa. I zaista su Priusi na sve strane.

Kraljevina inače fizičkim licima na ruke isplaćuje 10 000 Kruna (oko 950 Evra) po kupovini ekološkog vozila

Detalji iz Švedske

U Švedskoj trenutno ne pada mrak, na tost hleb maže se puter koji se zove „Smor“ a sendvič možete spakovati u kesice koje se zovu "Glad".

Kada na lokalnom putu stignete biciklistu koji „vašom trakom“ vozi svojim tempom, možete ga prestići tek kada linija postane isprekidana i to samo ukoliko vam ne idu druga vozila u susret. Formiranje malih kolona iza biciklista redovna je pojava.

Spavanje tokom zelenog svetla na semaforu niko ne remeti agresivnim trubljenjem.

Pored ovih kurioziteta, Stokholm ima veoma ambiciozan plan da do 2050. godine postane grad koji ne koristi fosilna goriva.

Prethodne dve generacije Priusa i njihove vlasnike mediji su voleli da ismevaju. Prvu generaciju je britanski Top Gear izrešetao paljbom iz mitraljeza, drugu generaciju je izrešetao rečima da ne može poslužiti ni za raznošenje mleka - mleko će se pretvoriti u sir dok ga razvezu jer je auto veoma spor.

Pogledajte kako su članovi sastava "Casual Mafia" ovekovečili svojom pesmom "In My Prius" ovaj Toyotin model.



Bez obzira na razne stavove Priusi su tokom svog postojanja prodati u 1,2 miliona primeraka. 130 000 našlo je svoje vlasnike u Evropi.

Prius je razbio mnoge vozačke navike koje se nisu menjale decenijama. Kada uključite auto, nema onog klasičnog verglanja i karakterističnog potresa čitave karoserije. Čujete bip zvuk, ekrani se popale i spremni ste za vožnju. Tišina dominira i tokom vožnje, nema promena stepeni prenosa zahvaljujući CVT menjaču.

Pored ovoga, dopada mi se činjenica je auto potpuno neinteresantan plen, kako organizovanim kriminalnim grupama tako i pojedinačnim kradljivcima automobila.

Sa novim modelom nestale su zaobljene i meke crte karoserije sa generacije II. Prednji spojler ima znatno veći otvor za vazduh, svetla za maglu i pokazivači pravca grupisani su i izmešteni u same uglove auta.

Duž bočnih ivica auta sada se prostire jedna jaka i oštra linija koja vizuelno spaja prednja i zadnja svetla.

Zadnji deo zadržao je identitet prethodnog modela ali najviše zbog svojih aerodinamičkih svojstava. Slično rešenje zadnjeg dela ima i hibridni Honda Insight.

Da bi otpor kretanju kroz vazduh bio što manji, inženjeri su dosta pažnje posvetili i dizajnu krova i poda vozila.

Novi Prius moći će da se kupi i sa solarnim ćelijama na krovu, kao opcijom u dodatnoj opremi. Ove ćelije neće služiti za punjenje baterija koje pogone auto (plan za budućnost) već za klimatizovanje kabine kada je auto parkiran na suncu.

Klima uređaj se aktivira daljinski, ključ-karticom, i štedi energiju koju biste inače utrošili kada rashlađujete kola tokom same vožnje. Ova funkcija se aktivira maksimalno tri minuta pre početka vožnje.

Uz ovu opciju obavezno sledi i stakleni otvor na krovu.

Pod Premium paketom opreme podrazumevaju se oborena prednja LED svetla koja troše manje struje u odnosu na standardna halogena. Zadnja svetla u LED tehnologiji su standard na svim paketima opreme. Procenjeni vek trajanja ovakvog osvetljenja je 20 godina.

Zapremina benzinskog motora povećana je na 1800 kubika (98KS), što na prvi pogled deluje kontradiktorno čitavoj ideji smanjenja potrošnje goriva i emisije štetnih gasova. Ipak, Toyotini inženjeri nas uveravaju da će veći motor trošiti manje goriva jer će se manje naprezati od svog prethodnika koji je imao 1500 kubika. Samim tim motor će imati i duži vek trajanja. Zvanična količina CO2 koju novi Prius emituje po pređenom kilometru sada je 89g dok je prosečna potrošnja goriva 3,9l na 100 pređenih kilometara.

Elektro motor (ključni deo Hybrid Sinergy Drive sistema) takođe je nov, manji, jači i lakši pa doprinosi smanjenju potrošnje goriva.

Baterije se još uvek prave u nikal-metalhidridnoj tehnologiji, manjih su dimenzija i većeg kapaciteta. Zahvaljujući novom sistemu hlađenja pružaju i bolje performanse u poređenju sa prethodnim modelom.

Ponuđene su četiri opcije isporuke snage na točkove kojima određujete da li ćete voziti samo na struju, ekonomično ili recimo sportski.

Opšti: Ovaj mod automatski se aktivira startovanjem auta. Kompjuter određuje koji sklop hibridnog sistema će se u datom trenutku aktivirati u zavisnosti od količine energije u bateriji, načina na koji je papučica gasa pritisnuta ili nagiba terena na kojem se vozilo nalazi. Prosečna potrošnja po gradu iznosila mi je oko 5 litara/100km u ovom modu.

EV Mode: Prius se kreće samo pomoću elektro motora (do 50km/h i maksimalno dva kilometra) i tada ne dolazi do emisije štetnih gasova niti do potrošnje benzina.

ECO Mode: Odziv na jako pritiskanje papučice gasa je smanjeno a kompresor klima uređaja radi slabijim intenzitetom kako bi bila ostvarena što bolja potrošnja goriva. Po gradu prosečna potrošnja u ovom modu iznosila je oko 4.4 litara/100km.

Power Mode: Ovaj mod takođe modifikuje odziv na komandu gasa ali sa ciljem da poboljša sveukupne performanse vozila, na račun potrošnje goriva. Prius najzad ubrzava oštro kao neki auto sa modernim 2.0 motorom. Po gradu prosečna potrošnja iznosila je oko 6.4 litara/100km.

Na prezentaciji je održano takmičenje u EKO vožnji. Zadatak je bio preći deonicu dugu 22km sa što nižom prosečnom potrošnjom. Pobedlila je ruska ekipa čiji prosek je bio 2,1 l/100km.

Dopada mi se kako je sada podešena komanda gasa, bez obzira na aktivirani mod vožnje. Većinu automobila u normalnim uslovima eksploatacije vozimo recimo u prvoj trećini sveukupnog hoda papučice gasa. Najčešće pri vrhu gasa, zapravo. Tako je bilo i sa Priusom II.

Kod novog modela pritiskanje papučice gasa merom na koju smo navikli ne daje očekivane rezultate prilikom ubrzanja. Ako hoćete da idete brzo, papučicu morate da pritisnete duboko prema podu. Kako jurcanje nije suština Priusa, ovakva karakteristika papučice gasa, u kombinaciji sa EKO monitorom smeštenim na sredini kontrolne table, daje nam veliku preciznost u kontroli količine energije koju želimo da pošaljemo prema točkovima.

Monitor će nam jasno pokazati kada će doći do aktiviranja benzinskog motora tako da mi jednostavnim popuštanjem papučice gasa možemo to izbeći, odnosno nastaviti da se vozimo na najekonomičniji mogući način u datom trenutku.

Upravljanje autom je znatno unapređeno kod novog modela. Prius II ima prijatno mali krug okretanja ali tokom uobičajene vožnje po Beogradu (izbegavanja rupa) zahteva više vozačkog truda. Novi Prius ima direktnije upravljanje i čvršću karoseriju pa je odziv na pomeranje upravljača odličan. Mislim da je Prius III najupravljivija Toyota koju sam do sada probao.

Sve nove Toyote odlikuju izuzetno jake kočnice, pa i novog Priusa. Zahvaljujući sistemima koji vam pomažu čak je i oštro kočenje tokom manevra izbegavanja prepreke veoma lako izvodljivo.

Jako zanimljiv enterijer. Vazdušni jastuci skriveni su u svakom ćošku. Toyota Planira 5 NCAP zvezdica i sa ovim modelom.

Unutrašnjost auta je prostrana, prijatnog izgleda i pregledna. Kod prethodnog modela nisam bio preterano zadovoljan pozicijom za upravljačem i prednjim sedištima. Kako sam prilično visok čovek nisam mogao da pronađem idealan položaj u kojem će mi i ruke i noge biti prijatno savijene. Za ovo krivim upravljač koji nije mogao da se izvuče prema vozaču tako da su mi ili noge bile previše savijene ili ruke previše ispružene, skoro do granice udobnosti.

Sada su obe zamerke ispravljene.

Priusovom unutrašnjošću više ne dominira centralni kontrolni ekran koji je osetljiv na dodir. Na promociji sam vozio model koji je krcat opremom pa ekran koji vidite na fotografijama pripada navigacionom/audio uređaju sa hard diskom i još služi za direktan prenos dešavanja iza auta kada je aktiviran hod za kretanje u nazad.

Ovo je Toyotin uređaj koji se može kupiti i uz Avensis ili Verso.

Sve komande koje su ranije bile smeštene na ekranu sada su raspoređene ili po centralnoj konzoli ili po upravljaču. Kada sam tek video prve fotografije novog Priusa bilo mi je žao što će izostati veliki touch screen u standardnoj opremi.

OK, istina je da se na njemu prikazuje dosta stvari i da je potrebno skrenuti pogled sa puta kada nešto hoćete da saznate ili uključite ali mi je ta karakteristika bila cool. Valjda mi Srbi volimo da emitujemo što više svetla iz kabine bilo kog auta kako bimo izazvali zavist komšiluka ili slučajnih prolaznika.

U novom Priusu nalazi se veoma interesantna zamena za spomenuti ekran. Zove se „Touch Tracer Display“. Komande se nalaze na upravljaču, na dohvat vaših palčeva. Čim dodirnete bilo koje dugme, na displeju se pali nova dimenzija a na njoj su nacrtane sve kontrole sa upravljača.

Ona komanda koju ste dodirnuli prstom ofarbana je narandžastom bojom. Jedino me je ovde zabrinula dugotrajnost samih Touch tracer dugmića koji su od neke vrste mekane gume.

Još jedna lepa funkcija viđena uglavnom na skupljim automobilima je Head Up Display odnosno dodatni displej koji svoje podatke ocrtava na vetrobranu tačno u vozačevom vidnom polju. Kod Priusa sa navigacionim uređajem na vetrobranu vam se prikazuje i animirana informacija o sledećem skretanju i udaljenosti od njega.

„Touch Tracer Display“ i HUD spadaju u serijsku opremu novog Priusa.

U Toyoti tvrde da je plastika korišćena za enterijer sada znatno kvalitetnija i otpornija na ogrebotine ali je znatno tvrđa na dodir nego kod prethodnog modela.

Dupla kaseta ispred suvozača

Osim beneficija koje kupci u mnogim zemljama dobijaju, Toyota igra i na kartu niskih troškova redovnog održavanja novog Priusa. Jedini model čiji je servis jeftiniji od Priusovog u kompletnoj Toyotinoj gami je mali Aygo.

Kočione pločice na Priusu potrebno je menjati na oko 100 000 kilometara jer auto koristi sistem elektronski kontrolisanog kočenja prilikom kojeg se regeneriše struja i skladišti u bateriju. Kod novog modela garancija na sklopove hibridnog sistema smanjena je sa 8 na 5 godina.

Iako su inženjeri pomerili tačku sa koje krov počinje da se spušta prema zadnjem delu auta, i dalje udaram glavom u nebo dok sedim na zadnjoj klupi. Prostora za noge ima u izobilju.

Sa novim modelom Toyota je uvela i revidirani plan odlaganja i recikliranja iskorišćenih baterija. Novim procesom moguće je reciklirati 95% baterije. Po završenoj obradi dobija se legura nikla koja se ponovo koristi za izradu novih baterija.

Kako mi je jedan menadžer rekao na prezentaciji, nova generacija Priusa nije više namenjena „Tree huggersima“, kupci više neće morati prijateljima da pravdaju svoj izbor automobila... Prius III je zamišljen kao veoma pouzdan, ekonomičan mainstream automobil.

Ovo su utisci sa prve vožnje, posle nekih 300km. Detljanije cemo se upoznati sa Priusom treće generacije za nekolio meseci, kada stigne na pravu test vožnju.

Na naše tržište Prius bi trebalo da stigne u septembru 2009. godine, a kako je rečeno na prezentaciji, cene treba da ostanu na nivou prethodnog modela.

Prius sa srednjim paketom opreme (bez navigacije, kožnih sedišta, LED svetala i senzora za kišu) trebalo bi kod nas da košta oko 25 000 Evra.

Izvor:B92 Net