Sada je već sasvim izvesno da će električni automobili postati sastavni deo proizvodnog programa svih velikih svetski proizvodjača automobila.Gotovo svi veliki automobilski giganti takmiče se u tome ko će ostvariti bolje rezultate na polju ovakvih vozila.Dakle trka je počela,pitanje je samo ko će biti proizvodjač prvog serijskog automobila na električni pogon.Kompanija Renault napravila je i korak dalje,kroz tvrdnju da će postati prvi svetski proizvodjač električnog serijskog automobila.Renault je na svom sajtu postavio brojač koji odbrojava vreme do predstavljanja i ulaska u proizvodnju prvog serijskog električnog automobila.Kako je problem skupih i kratkotrajnih baterija i njihovog punjenje rešen kroz korišćenje litijum jonskih baterija i tri moguća načina punjenje sasvim je izvesno da svetu predstoji era električnih vozila koja ne zagadjuju životnu okolinu. Pred zemljama razvijenog sveta predstoji period izgradnje odgovarajuće infrastrukture(stanica za punjenje baterija u velikim gradovima i stanica za automatsku zamenu baterija na benzinskim pumpama).Ako se uzme u obzir mogućnost da vlade razvijenih zemalja omoguće različite subvencije(od novčanih subvencija prilikom kupovine pa do manjih cene registracije i osiguranja)potencijanim kupcima sasvim je izvesno da će ovi automobili imati velikog uspeha.

Nameće se pitanje da li električni automobili imaju budućnost i u Srbiji?

Malo je poznato da je u Srbiji već započeta prizvodnja električnih automobila.Firma Globus Auto započela je proizvodnju dva modela električnih vozila koja su prilično skromnih mogućnosti.

Medjutim ključ za masovnu upotrebu električnih automobila leži pre svega u spremnosti države da izgradi neophodnu infrastruktruru za punjenje baterija ovih vozila te omogući subvencije vlasnicima i kupcima ovih vozila.U zemlji u kojoj se jedan  auto-put gradi u proseku za 20-30 godina,a država daje subvencije kako bi gradjani mogli da zamene vozni park koji je u proseku star 18 godina,sasvim je izvesno da u bližoj budućnosti  nećemo gledati električna vozila,bar ne u masovnoj meri.Ova vozila će kod nas  verovatno ostati predmet kupovine ono malo zaljubljenika u ovakav vid transporta a koji su u mogućnosti da sebi tako nešto priušte.

Renault je objavio svoje namere vezane za konstrukciju i promociju električnog automobila, namenjenog za masovnu proizvodnju, sa otkrivanjem Z.E. koncepta.Napori koje je Renault do sada preduzimao u smeru elektrifikacije svojih automobila su do sada bili simbolični i svodili su se na potpisivanje dogovora sa drugim kompanijama i zemljama oko eventualne promocije za električna vozila, ali do danas je već izvesno kako će budući automobili izgledati.

Renault je  toliko ubedjen da električni automobili dolaze u veoma bliskoj budućnosti da je čak postavio na svoj sajt odbrojavanje do momenta kada će se na tržištu pojaviti prvi serijski  električni automobil ovog proizvodjača.Namera Renault-a je da postane prvi prozvodjač automobila koji će tržištu ponuditi serijski električni automobil.Najavljujući Zero Emission koncept, Renault ga je opisao kao svoju viziju budućeg električnog vozila. Kompaktan, efikasan i povoljan finansijski, su osnovne karakteristike kojima bi se mogao opisati ovaj električni automobil, za koji se očekuje da se pojavi na tržištu do 2011. godine.

Renault je na prethodnom sajmu automobila u Franfurtu prikazao prototipe buduća četiri automobila koja će činiti proizvodni program električnih vozila do 2012 godine.

Twizy koncept

 Renault ZOE koncept

Renault Fluence koncept

Renault Kangoo BeBop eletric koncept

Sajam automobila u Parizu se ove godine pretvorio u paradu hibridnih i električnih automobila. Svako ko je imao sreću da ga poseti imao je priliku da uživa u pogledu u budućnost, koja će za par godina postati stvarnost na svetskim ulicama. Ovde će biti prikazana neka od vozila koja će se u bliskoj budućnosti pojaviti na tržištu.

Renault Fluence (Reno Fluenca)

Francuski proizvođač je na sajmu potvrdio da će na tržište izbaciti model Renault Fluence prema konceptu koji su prvi put prikazali 2004. godine. Zvaničnici kompanije su najavili da će se električna verzija na tržištu pojaviti 2011. godine.

Smart ForTwo EV

Smart je objavio planove da pravi električna vozila za tržište Evrope do kraja ove decenije.

Mercedes-Benz S400 BlueHybrid

Sa svojih 275 konjskih snaga, 3.5 litarski V-6 Mercedes-Benz S400 BlueHybrid, planiran da izađe na Američko tržište u 2009-oj, će biti prvi hibrid u proizvodnji koji će koristiti litijumske baterije. Takmičiće se za tržište sa Lexus-ovim hibridnim sedanima.

Mitsubishi i-MiEV

Micubiši je predstavio svoj električni auto i-MiEV, dvosed, sa litijumskim baterijama i dometom od 160 km sa jednim punjenjem. Ovaj model se već mogao videti po prethodnim sajmovima automobila i trebao bi da se nađe na Američkom tržištu 2010. godine.

Chevrolet Volt

General Motors potvrđuje da bi Chevy Volt trebao da se nađe na tržištu u novembru 2010. godine.

Toyota Plug-In Prius

Toyota naziva svoj Prius sa pluginom - eksperimentalnim programom, ali istina je da bi Toyota lako mogla da napravi vozilo koje bi preotelo pažnju trenutno usmerenu na produkciju hibrida ostalih proizvođača.

Nissan NuVu koncept

NuVu koncept model koji je izbacio Nissan, je električni auto u obliku mehurića, koga nekoliko godina dele od pojavljivanja na tržištu, ako ne bude izmena.

Zadnje dve decenije električni automobili prošli su mukotrpno prilagođavanje od teških, tromih i skupih vozila sa olovnim akumulatorima i malom autonomijom kretanja do elektroautomobila koji su ravnopravni u saobraćaju.

Već spremni za vožnju bez nafte, raširenih ruku izjavio je Daimlerov šef Dieter Zetsche, predstavljajući Smart Electric Drive. Taj automobil je genijalan od svog nastanka 1998. godine, jer je koncepcijom dvoseda dugačkim tek nešto više od 2,5 m idealan za gradsku vožnju, gde se prosečno po autu vozi 1,4 osobe.

Ulicama Londona i Berlina već krstari više od sto primeraka. Pokreće se elektromotorom snage 30 kW, napaja se natrijum-nikl hloridnim baterijama koje mu omogućavaju autonomiju od 115 km. Baterije se pune šest sati iz kućne mreže, a za 80 % kapaciteta dovoljna su tri sata punjenja.
Performanse su sasvim pristojne za gradsku vožnju, jer elektro-Smart do 60 km/h ubrzava za 5,7 sekundi, a maksimalna brzina iznosi 112 km/h. Na raspolaganju je velika strateška rezerva, kad se ugrade bolje i lakše litijum-jonske baterije.
Električni automobili nisu novost, njihova era počinje krajem 19. veka, kao i kod običnog automobila, a i prvi automobil koji je vozio brže od 100 km/h pokretao se na struju. Belgijski sportski vozač Camille Jenatzy je 1899. godine u elektromobilu Jamais Contenete postigao brzinu od 105,9 km/h.
Upotrebom itijum-ionskih baterija, koje su uvele revoluciju u mobilne telefone i laptopove uskoro će stići na tržište prva generacija elektroautomobila, za koje su mnogi govorili da, zbog baterija sa slabim učinkom, nemaju izgleda za budućnost. U SAD-u se već prodaje Tesla Roadster i Chevrolet Volt, u Europi je startovao Mitsubishi i-MiEV, uskoro stiže Nissan Leaf, a neće proći mnogo vremena dok ih ne vidimo i na našim putevima. Budućnost je počela, a najbolji uzori dolaze pravo iz prošlosti.

Posebno je zanimljivno videti šta se desilo u proteklih 20 godina. Naime, tada je Fiat predstavio Pandu Elettra, električnu verziju najmanjeg modela.U gepeku je imala čak 350 kilograma olovnih baterija, koje su pokretale elektromotor od 13 kW, što je omogućavalo najveću brzinu od 70 km/h i autonomiju od 60 kilometara.
Ali, sa ubrzanjem od 30 sekundi do 60km/h Panda Elettra je samo smetala na putu, posebno na uzbrdicama. Koštala je čak 25,6 miliona lira što je tada bila cena dva VW Golfa, a i raspolagala je samo sa dva sedišta.

Zbog toga nije bilo ni govora da bi mogao uspeti. Ali bila je to zanimljiva opcija za očuvanje životne sredine, političarima je to bio alibi za rešenje zagađenja u gradovima, jer su tada automobili sa katalizatorima bili prava retkost.Smart Electric Drive postaje stvarnost, tim više što stručnjaci iz Stuttgarta nisu ispucali sve adute. Poslednja reč tehnike u skladištenju električne energije su litijum-ionske baterije, koje omogućavaju skladištenje do 160 vat/sati (Wh) električne energije po kilogramu, to je četiri puta više nego sa najboljim olovnim baterijama.

Te baterije će biti u hibridnim automobilima treće generacije, poput Toyote Prius, koja će sledeće godine stići u plug-in verziji (punjenje iz kućne mreže), Opel Ampere i predstojećim električnim automobilima - Mitsubishi i-MiEV, Tesla Roadster, Nissan Leaf...

Litijum-jonske baterije još su preskupe i preosetljive, ali zbog prednosti u količini kapaciteta i snage, pred njima je budućnost i najkasnije 2012. godine na tržište će stići dorađena verzija električnog Smarta, koji bi autonomiju mogao povećati na 200 km. Između električnih verzija Pande i Smarta je svetlosna godina razlike.

Punjenje baterija iz kućne mreže je i glavna karakteristika električnog Smarta, čije Ni-MH baterije od 14 kWh omogućavaju autonomiju od 115 km.
Kako bi se vožnja mogla odvijati u normalnim uslovima, mora se izgraditi mreža baznih stanica za punjenje i u gradu. Punjenje traje sedam do osam sati, a moguće je punjenje i brzim punjačem na 80% kapaciteta i to za samo dva sata.
Veliki problem Pande bile su klasične sijalice, koje troše pet puta više energije do LED dioda koje se nalaze u signalizaciji Smarta.

Na kraju nameće se zaključak da  električni automobili zasigurno predstavljaju našu budućnost.Više se ne postavlja pitanje da li će proizvodjači praviti ovakve automobile već kada će prvi serijski model stići na tržište.Najave su da bi se to moglo desiti već krajem 2010 godine.

Izvor:www.b92.net

Kao jedan od ključnih problema budućih električnih automobila pored male autonimije baterija(problem koji je rešen sa upotrebom novih tipova litijum jonskih baterija koje trenutno omogućavaju domet do 160 kilometara) postavlja se i način za punjenje i zamena batrija na električnim automobilima.

Vozači budućih  električnih automobila ima će mogućnost tri načina punjenja baterija automobila:

Tehnologija zamene baterija

Ovaj način punjenja zasniva se na stanicama za zamenu  baterija.Primer za ove stanice jesu stanice za zamenu baterija koje  francuski proizvodjač Renault razvija u saradnji sa kompanijom Better Place.Proces automatske zamene baterija traje otprilike tri minute,što je isto vreme koje je potrebno za punjenje rezervoara goriva na benziskoj pumpi.Takodje ovaj proces zamene baterija je znatno čistiji i udobniji za vozača jer ne zahteva učešće vozača.Suština zamene baterija je u automatskom sistemu koji vadi ispražnjenu bateriju iz vozila,stavlja je na punjenje a u vozilo postavlja novu bateriju.

Tehnologija standardnog punjenja

Standardno punjenje vrši se pomoću električne mreže,pomoću priključka na 220V,koji ima snagu od 10A do 16A.Ovaj vid punjenja zahteva 6-8 sati konstantnog punjenja kako bi se baterija u potpunosti napunila.Ovaj način punjenja je najpogodniji za vozilo parkirano preko noći na privatnom parkingu ili za punjenje tokom radnog dana na javnim parkinzima.

Tehnologija brzog punjenja

Zasniva se na brzom punjenju koje će biti moguće na brzim punjačima u velikim gradovima.Ovi punjači radiće na 400V sa snagom od 32A do 63A što će omogućiti punjenje baterije automobila za 20 do 30 minuta.